“Koji govori da u Njemu stoji taj treba tako i da hodi kao što je On hodio.”

1. Jovanova 2,16

HRISTOS DOBRI PASTIR

Hristos kaže – “ja sam put istina i život, ja sam vaskrsenje i život, ja sam vrata, ja sam videlo sveta, ja sam hleb života, ja sam čokot, ja sam onaj koji jesam.” Ali postoji još jedna Isusova izjava koja će ustvari biti predmet našeg proučavanja za danas. Ona glasi “Ja sam pastir dobri”. Podsetimo se Hristovih reči u kojima nas On upućuje na Njega kao pastira, pokušajmo da u njima vidimo veličinu i prednost poznavanja dobrog pastira.

Luka 15,1-6;

U samom početku možemo primetiti da Isus za slušaoce ima carinike, grešnike i fariseje i književnike koji su na neki način isprovocirali Isusa da ispriča ovu priču.

Carinici nisu bili na dobrom glasu jer su s jedne strane pomagali omraženim rimljanima u upravljanju pokorenim područjem, a s druge strane bogatili su se na račun svojih sunarodnika. Mnogi sa njima nisu želeli imati nikakve veze, dok su ih verni jevreji smatrali izopštenima.

Takođe se tu nalazi grupa ljudi koju Luka naziva jednostavno grešnicima. Sigurno su tako nazvani je su živeli nemoralno u svakom pogledu, odnosno bavili su se delima koja nisu mogla da se usklade sa zakonom. I treća grupa koja je bila tu je bila «bez mane». Fariseji i književnici. Zato su odmah prigovorili Isusu što takve ljude prima k sebi i još jede s njima. To što Luka ne izostavlja ovaj detaj da Isus ne samo da prima grešnike nego i jede s njima nije slučajno.

Zašto? Tada u to vreme smatralo se među pobožnim jevrejima da je obedovanje, jedenje sa takvim ljudima «grešnicima» još gore od pukog stupanja u društveni dodir. Obedovanje s njima ustvari je podrazumevalo odobravanje i prihvatanje onoga što taj čovek jeste. Znači ako si sedeo i nedaj bože jeo sa grešnikom to je značilo da si kao jedan od njih. Dok se Fariseji bave pitanjem s kim smeš jesti i piti, šta smeš u subotu raditi i šta ne itd., Isus za to vreme čini dobro i ispunjava potrebe napaćenih ljudi. Čovek u potrebi je za Isusa vodič. Zašto je Isus tako činio? Jer je znao na koju službu je pozvan i u tome je bio potpuno predan. »Duh Gospodnji je na meni zato me pomaza da javim jevanjđelje siromasima, posla me da iscelim skrušene u srcu., da propovedam zarobljenima da će se otpustiti, a slepima da će progledati, da otpustim sužnje.» (Luka, 4,18). Mene uvek iznova oduševljava moj prijatelj Isus. Pogledajmo u Markovom jevanđelju nekoliko tekstova:

Marko 10,33-37.41.46-52;

Hristos je svojim životom i rečima pokazao da je baš zbog ljudi ophrvanih grehom, u svakom pogledu, došao.

«I vikahu na njega književnici i fariseji govoreći učenicima njegovim zašto sa carinicima i grešnicima jedete i pijete? I odgovarajući Isus reče im ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

Ja nisam došao da dozovem pravednike nego grešnike na pokajanje». Luka 5, 30-32;

Interesantno je zapaziti da su se baš ti ljudi koji su bili omraženi, odbačeni od društva tiskali oko Hrista da čuju reči života. Zašto? Napaćena duša traži Hrista. Isus je baš odlazio među takve ljude. Isusova priča o pastiru koji traži i ideja koja je iza priče stajala je bila strana Farisejima. Rabini Izraela su smatrali da Bog prima grešnika koji dolazi k Njemu i kaje se, medjutim predstava o Bogu koji traži, Bog koji preduzima prvi korak sasvim je nova. Ta ideja nije trebala biti nova za učitelje Izraela jer u njihovoj svetoj istoriji je bilo toliko primera ovakog jednog odnošenja Boga i čoveka.

Isus kaže kad neka ovca zaluta, pastir ostavlja 99 koje su na sigurnom i traži onu koja se izgubila. Onih 99 nije u opasnosti, one su tu. Medjutim imati u sigurnosti 99 ovaca nenadopunjuje mesto one jedne. Zato pastir traži dok je ne nadje, jer u Mateju 18,11 Isus kaže «Jer je sin čovečiji dosao da spase sto je izgubljeno».

Važna misao je da pastir traži dok ne nadje. Ne traži dok se ne umori ili dok ima volje ili dok padne mrak. Traži dok ne nadje. Jedna silna pouka za nas. Isus je i nas tražio dok nas nije našao, do kraja.

Pogledajmo još jedan aspekt Isusa kao Pastira.

Jovan 10,7-16;

Pastir koji polaže dušu svoju za ovce. Hristova žrtva. Filibljanima 2,5-8;

«Na banketu u Londonu koji je priređen u čast jubileja elitnog engleskog kluba bili su prisutni, uz ostale viđene osobe iz javnog i kulturnog života grada, i čuveni glumac i jedan pastor.

Nakon svečanih govora neko je prišao glumcu i zamolio ga da izrecituje nešto iz svojeg bogatog repertoara. Glumac je pogledao oko sebe, spazio je pastora i odgovorio: Hoću vrlo rado, ali budući da je među nama i gospodin pastor, recitovaću 23 psalam, uz uslov da i on recituje isti psalam. Svi su se oduševili predlogom a i pastor je nakon kratkog nećkanja pristao.

Glumac je počeo recitovati i to tako vrsno da su ga svi s divlenjem slušali. Kada je zvršio zaorio se buran pljesak i glasne su čestitke stizale sa svih strana. Sad je došao red na pastora. Recitovao je psalam iz celog srca, s takvom toplinom i blistavim sjajem u očima da su ga svi velikom pažnjom slušali. Kad je završio, ništa se nije čulo. Niko nije zapljeskao, niko nije čestitao.Ali u očima svakog slušatelja bile su suze.

Tišinu je prekinuo glumac s rečima: Da, ja poznajem dobro 23 psalam, ali pastor poznaje Pastira.

Jovan u svojoj prvoj poslanici 2,6. kaže «Koji govori da u Njemu stoji taj treba tako i da hodi kao što je On hodio.»

Pastor
Jovica Stojković